Umirući milenijum

Dobrodošli na moj blog

28.12.2019.

Na tragu (4)

Inspektor Boža nije bio vrhunski psiholog, ali je dobro poznavao svog šefa. Nije mu bilo teško da pretpostavi da ovaj već vidi svoju sliku u novinama i natpis:"Rešena poslednja tajna Trećeg Rajha". Ili tako nešto. "A meni ostaje samo da je rešim. Prosto. Za slikanje će se pobrinuti on." Oteravši te misli, posvetio se beleškama. Jozef Š. Nestao krajem Drugog svetskog rata. Rodom iz naših krajeva. Tražen zbog ratnih zločina. "Misle li oni da sam ja toliko naivan? Sad su se setili da ponovo pokreću istragu? Čovek je verovatno već umro. Ili ima oko sto godina. I kako su samo bili ljubazni. Smeškaju se, nude kafu, prave se da im nije mnogo stalo, "Herr Boza, es ist eine Formalität." Crnog đavola formalnost. Nešto krupnije stoji iza toga. Mnogo krupnije. Dobro je šef procenio. Ima on nos za takve stvari. Što jeste, jeste."

28.12.2019.

Na tragu (3)

Jutarnji sastanak u beogradskoj policiji. "Božo, kako je bilo u Berlinu? Da li si spasio svet ili samo severnu hemisferu?" "Šefe, spasio sam jednu baku koja nije mogla da nađe Kopenhagener Straße." "Šta su hteli od tebe, to jest, od nas?" "Informacije o jednom Nemcu." "To su mogli da dobiju i pismenim putem. Nisi morao zbog toga da ideš tamo. To je rutinski posao.Svejedno, javljaj mi povremeno kako napreduješ. Toliko o tome. Gospodo, to je sve. Možete ići." Par dana kasnije, gledajući u Božine beleške, šef više nije mislio da je u pitanju rutinski posao. "Au! Pa, ovo će na debelo da izađe!" A u sebi je već video kamere i novinare kako se otimaju za intervju.

28.12.2019.

Na tragu (2)

Inspektor Boža Destinić nije gradio karijeru laktanjem. Strpljivo je radio svoj posao i čekao da stignu zaslužena priznanja. I stizala su. Kašalj i kvalitet se ne mogu sakriti. Valjda. "Kafa, čaj, sok?" Odmahnuo je glavom: "Kad slećemo?" Retoričko pitanje, tek da nešto kaže. Fasciklu nije otvarao. Znao je napamet njen sadržaj. Pomislio je da će to biti još jedan pomalo dosadan posao. Poslat je kao ispomoć nemačkoj policiji. Razlog prilično jasan: u slučaj su umešani neki naši ljudi. I to je sve. "Verovatno im trebam zbog dokumenata koji su na našem jeziku. Ili zbog poznavanja naših ljudi. Ili zbog ... Uostalom, uskoro ću saznati." Popravio je kravatu i zagledao se kroz prozor. Malo kasnije, avion je sleteo u Berlin.

28.12.2019.

Na tragu

Avionska karta u džepu. Fascikla pod miškom. I nešto para, tek da mu se nađe usput. Treba li inspektoru policije još nešto, da ga učini potpuno srećnim? Ništa. Ništa osim pomalo iznošenih cipela, mantila koji je poneo za svaki slučaj i taksiste koji prepričava svoj život. U kratkim crtama. Obuzet svojim mislima, nije pažljivo pratio tu životnu storiju. U stvari, nije čuo skoro ništa. A još manje je zapamtio. Mada, mora priznati da mu se dopala rečenica: "Ponekad ti ubiješ medveda, a ponekad medved ubije tebe." Sledeći put kad je čuje, setiće se taksiste i poželeti da je tog dana ostao u krevetu.

20.12.2019.

Zulumćar

Osim dobrote, maleni Mrvaljević je ubrzo pokazao da ima još jednu urođenu manu - natprosečnu inteligenciju.To je naravno izazvalo veliku zabrinutost kod rodbine, čiji je glasnogovornik bila strina Pelagija. Povezujući maramu na glavi, mudrovala je: „Isterajte to dete na ulicu! Da se igra sa drugom decom. Sunce da ga malo ogrije. Zaćoriće od tolikog čitanja.“ Osim što mu nije bila rođena strina, te je smatrao da nema pravo da ga kritikuje, Pelagija je Dobrutinu išla na nerve i neviđenom količinom kontradiktornih izjava, po pitanju njega i onoga što bi on trebao da radi, što se ozbiljno kosilo sa njegovim urođenim smislom za logiku. Suočen sa narastajućom potrebom da se odupre Pelagijinom teroru, Dobrutin uvreba trenutak babine nepažnje, uze iz šupe sekiru i krenu ka Pelagijinom dvorištu. Ubrzo se iz Pelagijinog dvorišta začuše jauci. A zatim iz dvorišta izlete šestogodišnjak sa sekirom u ruci, za njim Pelagija, a za dotičnom njen dobroćudni muž, vičući: „Stani jadna! Dete je to!“ Dokopavši se babe, i relativne sigurnosti, Dobrutin odloži sekiru. „Crnjo! Šta si joj to uradio? Što toliko viče?“ Na babina pitanja odgovor je dala pristigla Pelagija: „Razlupao mi je sekirom sve bundeve po dvorištu!“ Pametan, kakvim ga je Bog dao, Dobrutin nije čekao babino pitanje. Namestio je najnaivniji izraz lica i tiho rekao: „Samo sam hteo da joj pomognem, da se ne muči.“ „Zlato babino! Kako je on samo dobar! A ti, Pelagija, ni reč više da nisi rekla protiv njega!“ Možda bi furija nastavila da viče i protestuje, da se na vratima dvorišta nije pojavio deda. Lagano nakašljavanje starog Solunca zaustavljalo je i nalete pobesnelih seoskih kabadahija, a kako ne bi Pelagiju, koja je ipak bila samo jedna obična seoska torokuša. Spustivši ton za dve oktave sama je odgovorila na nepostavljeno pitanje: „Ništa, ništa, striko! Dobrutin mi je pomogao da izlupam bundeve. Odoh da pomuzem krave, vreme je.“ Za nagradu što je bio dobar i pomagao Pelagiji, Dobrutin je od dede dobio jednu lepu priču sa Solunskog fronta. A negde pred večeru, igrajući se u zadnjem dvorištu čuo je dedin glas: „Celom selu se ona penje na glavu. I trebalo je da joj se odupre. Vidi se da je naša krv. Ne trpi zulum.“ Babin odgovor nije čuo. A možda je i bolje tako.

19.12.2019.

Umirući milenijum

Sneg je vejao do Svetog Evstatija. Sledećeg dana iz belih oblaka pomolilo se bledo sunce i obasjalo blještavo belu ravnicu. Sve je bilo spremno da na belu pozornicu stupi novorođeni Dobrutin Mrvaljević. Bilo je nekih razmišljanja da ponese ime Belutin, ali je ipak prevladalo mišljenje da bi to bilo pomalo neobično ime za jednog Mrvaljevića. A kako dobi ime Dobrutin? Babica Teopistija, koju su iza leđa koleginice zvale „Suđaja“, zbog njenih proročkih izjava o svakom novorođenčetu, podigla je visoko Dobrutina, (koji se tada još nije tako zvao) i proročkim glasom objavila : „Grlat je - biće muzikalan. Neprestano mljacka – biće debeljuca. Zagledavši ga malo bolje, dodade: „A biće od njega i veliki ljubavnik!“ Tu Dobrutin (koji se tada još nije tako zvao) prestade da plače i nasmeja se, te time pokaza svoju urođenu dobru narav. Od tada ga ta urođena mana - dobrota, nije napuštala, uprkos okruženju i dobu u kome je živeo, a koji su se svojski trudili da od njega načine nadrndanu i turobnu osobu. A što se Suđajinih proročanstava tiče, vreme će pokazati da je pogodila tek iz trećeg pokušaja. *** Žgoljavog i dobro upakovanog u pelene, doneli su ga kući posle nekoliko dana. Pri prvom viđenju, njegova godinu i po dana starija sestrica, Teodora, iskaza nežnu i toplu sestrinsku ljubav izjavom: „Bacite ga na sneg! “ Tesnim preglasavanjem, dva prema jedan, uz jednog suzdržanog, odlučiše da ovaj predlog proglase neosnovanim. Tako Dobrutin zauze ravnopravno mesto u četvoročlanoj porodici Kiprijana Mrvaljevića i žene mu Mitrodore.

<< 12/2019 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
736

Powered by Blogger.ba