Umirući milenijum

Dobrodošli na moj blog

28.12.2019.

Na tragu (4)

Inspektor Boža nije bio vrhunski psiholog, ali je dobro poznavao svog šefa. Nije mu bilo teško da pretpostavi da ovaj već vidi svoju sliku u novinama i natpis:"Rešena poslednja tajna Trećeg Rajha". Ili tako nešto. "A meni ostaje samo da je rešim. Prosto. Za slikanje će se pobrinuti on." Oteravši te misli, posvetio se beleškama. Jozef Š. Nestao krajem Drugog svetskog rata. Rodom iz naših krajeva. Tražen zbog ratnih zločina. "Misle li oni da sam ja toliko naivan? Sad su se setili da ponovo pokreću istragu? Čovek je verovatno već umro. Ili ima oko sto godina. I kako su samo bili ljubazni. Smeškaju se, nude kafu, prave se da im nije mnogo stalo, "Herr Boza, es ist eine Formalität." Crnog đavola formalnost. Nešto krupnije stoji iza toga. Mnogo krupnije. Dobro je šef procenio. Ima on nos za takve stvari. Što jeste, jeste."

28.12.2019.

Na tragu (3)

Jutarnji sastanak u beogradskoj policiji. "Božo, kako je bilo u Berlinu? Da li si spasio svet ili samo severnu hemisferu?" "Šefe, spasio sam jednu baku koja nije mogla da nađe Kopenhagener Straße." "Šta su hteli od tebe, to jest, od nas?" "Informacije o jednom Nemcu." "To su mogli da dobiju i pismenim putem. Nisi morao zbog toga da ideš tamo. To je rutinski posao.Svejedno, javljaj mi povremeno kako napreduješ. Toliko o tome. Gospodo, to je sve. Možete ići." Par dana kasnije, gledajući u Božine beleške, šef više nije mislio da je u pitanju rutinski posao. "Au! Pa, ovo će na debelo da izađe!" A u sebi je već video kamere i novinare kako se otimaju za intervju.

28.12.2019.

Na tragu (2)

Inspektor Boža Destinić nije gradio karijeru laktanjem. Strpljivo je radio svoj posao i čekao da stignu zaslužena priznanja. I stizala su. Kašalj i kvalitet se ne mogu sakriti. Valjda. "Kafa, čaj, sok?" Odmahnuo je glavom: "Kad slećemo?" Retoričko pitanje, tek da nešto kaže. Fasciklu nije otvarao. Znao je napamet njen sadržaj. Pomislio je da će to biti još jedan pomalo dosadan posao. Poslat je kao ispomoć nemačkoj policiji. Razlog prilično jasan: u slučaj su umešani neki naši ljudi. I to je sve. "Verovatno im trebam zbog dokumenata koji su na našem jeziku. Ili zbog poznavanja naših ljudi. Ili zbog ... Uostalom, uskoro ću saznati." Popravio je kravatu i zagledao se kroz prozor. Malo kasnije, avion je sleteo u Berlin.

28.12.2019.

Na tragu

Avionska karta u džepu. Fascikla pod miškom. I nešto para, tek da mu se nađe usput. Treba li inspektoru policije još nešto, da ga učini potpuno srećnim? Ništa. Ništa osim pomalo iznošenih cipela, mantila koji je poneo za svaki slučaj i taksiste koji prepričava svoj život. U kratkim crtama. Obuzet svojim mislima, nije pažljivo pratio tu životnu storiju. U stvari, nije čuo skoro ništa. A još manje je zapamtio. Mada, mora priznati da mu se dopala rečenica: "Ponekad ti ubiješ medveda, a ponekad medved ubije tebe." Sledeći put kad je čuje, setiće se taksiste i poželeti da je tog dana ostao u krevetu.

<< 12/2019 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
736

Powered by Blogger.ba