Umirući milenijum

Sneg je vejao do Svetog Evstatija. Sledećeg dana iz belih oblaka pomolilo se bledo sunce i obasjalo blještavo belu ravnicu. Sve je bilo spremno da na belu pozornicu stupi novorođeni Dobrutin Mrvaljević. Bilo je nekih razmišljanja da ponese ime Belutin, ali je ipak prevladalo mišljenje da bi to bilo pomalo neobično ime za jednog Mrvaljevića. A kako dobi ime Dobrutin? Babica Teopistija, koju su iza leđa koleginice zvale „Suđaja“, zbog njenih proročkih izjava o svakom novorođenčetu, podigla je visoko Dobrutina, (koji se tada još nije tako zvao) i proročkim glasom objavila : „Grlat je – biće muzikalan. Neprestano mljacka – biće debeljuca. Zagledavši ga malo bolje, dodade: „A biće od njega i veliki ljubavnik!“ Tu Dobrutin (koji se tada još nije tako zvao) prestade da plače i nasmeja se, te time pokaza svoju urođenu dobru narav. Od tada ga ta urođena mana – dobrota, nije napuštala, uprkos okruženju i dobu u kome je živeo, a koji su se svojski trudili da od njega načine nadrndanu i turobnu osobu. A što se Suđajinih proročanstava tiče, vreme će pokazati da je pogodila tek iz trećeg pokušaja.
***
Žgoljavog i dobro upakovanog u pelene, doneli su ga kući posle nekoliko dana. Pri prvom viđenju, njegova godinu i po dana starija sestrica, Teodora, iskaza nežnu i toplu sestrinsku ljubav izjavom: „Bacite ga na sneg! “ Tesnim preglasavanjem, dva prema jedan, uz jednog suzdržanog, odlučiše da ovaj predlog proglase neosnovanim. Tako Dobrutin zauze ravnopravno mesto u četvoročlanoj porodici Kiprijana Mrvaljevića i žene mu Mitrodore.

Komentariši