Na tragu (2)

Inspektor Boža Destinić nije gradio karijeru laktanjem. Strpljivo je radio svoj posao i čekao da stignu zaslužena priznanja. I stizala su. Kašalj i kvalitet se ne mogu sakriti. Valjda. “Kafa, čaj, sok?” Odmahnuo je glavom: “Kad slećemo?” Retoričko pitanje, tek da nešto kaže. Fasciklu nije otvarao. Znao je napamet njen sadržaj. Pomislio je da će to biti još jedan pomalo dosadan posao. Poslat je kao ispomoć nemačkoj policiji. Razlog prilično jasan: u slučaj su umešani neki naši ljudi. I to je sve. “Verovatno im trebam zbog dokumenata koji su na našem jeziku. Ili zbog poznavanja naših ljudi. Ili zbog … Uostalom, uskoro ću saznati.” Popravio je kravatu i zagledao se kroz prozor. Malo kasnije, avion je sleteo u Berlin.

Komentariši